Раним читањем сликовница деци градимо чврсте темеље, па осим развоја менталних способности истовремено утичемо на дететов поглед на свет и помажемо му да се носи са разним изазовима у животу (Велички, 2011.).

   Дефиниција са којом је сагласан већи број стручњака из различитих области јесте она по којој сликовнице јесу : прво ликовно-литерарно дело које дете сусреће и доживљава својим различитим чулима. (Вердоник,2018.)

    Читањем сликовница уводимо дете у свет књига и спознаје нових димензија. Ако читање буде забавно, дете ће га заволети, ако нe, бежаће од њега. Предност сликовница јесте та што слику може „читати“ дете било ког узраста, било којег матерњег језика, различитог нивоа језичке развијености. Радозналост и интересовање детета за сликовницу јесу први кораци за њено успешно коришћење. Код деце треба развијати љубав према књизи, то се постиже на различите начине: бити прави модел односно потребно је да вас дете види како ви читате, читајте заједно са децом, разгледајте сликовнице уз казивање деци садржаја сликовнице, причање прича или читање сликовница и књига , прављење малих библиотека у кући и вртићу, посета библиотекама.

   Читање предстваља забаван и природан начин увајања знања и вештина потребне за живот, заједничким читањем сликовница делујемо на пуно аспеката развоја детета : емотивну повезаност, развијање пажње ( визуелне, слушне), развијање моторике и сензорних доживљаја, развој комуникацијских компетенција( развој разумевања и продукције говора, богаћења речника, проширавање лексичког , синтаксичког и сематичког дела говора).

  Коришћење сликовница условљено је њиховим садржајем , узрастом деце. Представља изврсно средство за рад на развоју комуникацијских компетенција.

Сликовнице по узрасту:

За децу до друге године живота треба користити сликовнице са мање елемената, чвршћих материјала, са јасним сликама, да буду интерактивне ( да се отварају прозорчићи, врте кругови, померају делови), шарених илустрација, такође могу се користити и сликовнице које у себи имају различите материјале сензорне . На овом узрасту дете покушава само да листа сликовницу, често је окреће напопако, уз помоћ одраслог именује то што види, уз коришћење ономатопеје. Радо слуша кад му се уз слику предмет певају или казују стихови неке песмице или мелодија, сликовницу хвата обема рукама. Поред глобалног препозанавања предмета до краја друге године открива и именује детаље ( нпр.делове тела очи, глава ,нос).

У трећој години деца већ повезују оно што виде на слици и праве дуге и сложеније реченице. Сликовнице које њих интересују су још увек са једноставним сликама са мало појединостима, али са низом слика које се повезују у фабулу неког садржаја. Деца су често сама инцијатори да причају причу, траже да им се објашњава шта је нацртано, жели да чује исту причу више пута, сликовнице које користе деца и које их интересују су садржајно  разноврсније, треба да су таквог садржаја да служе за емотивније доживљаје и изражавање представљеног.

Четврта година дете овог узраста воли да слуша причање приповедака, посматрајући истовремено слике илустрације садржаја, поготову ако су му ликови блиски и познати. На овом узрасту треба користити сликовнице које су таквог садржаја да их дете може посматрати и разумети детаље које не може да види на други начин у животу. Слика треба да пружа детету многобројне подстицаје за маштања и креативност које дете вербализује.  Приче које прате сликовницу треба да су такве да се могу предвидети шта ће се догодити , могу се завршавати и шаљиво.

Пета шеста  година дете већ схвата људске односе, има шире знање о свети и животу, има способност да прати сложеније заплете. Интересовање показују за илустроване басне, приповетке, бајке – може схватити њихове поруке и поуке. Дете више се не задовољава представљањем појединачниих ствари, насликаним предметима, већ их стваља у логичну повезаност и до изражаја долази дечији питање „Зашто?“.

НАПОМЕНА: Наведена подела по узрасту је релативна будући да су способости и интересовања деце различита и зависе од више фактора. Такође једна од идеја која се може спроводити је да и сами правите сликовнице са вашим дететом или групом деце у вртићу, тако ћете се повезати, пратити интересовања деце и развијати све остале аспекте развоја.

Сликовнице доприноси :

• Стицању нових сазнања
• Обогаћивању и развијању комуникацијских способности
• Повезивању говорног и писаног језика
• Схватању слике и речи као симбола који преноси поруку
• Развоју опажања, пажње, памћења, мишљења, логичког закључивања
• Богаћењу маште и креативног мишљења
• Развоју емоција и способности уживљавања у различите ситуације
• Стварању жеље за прерадом доживљеног кроз различите облике изражавања- писање, сликање. Опонашање у игри улога, покрет и певање
• Усвајање моралних вредности
• Мотивацији за самостално читање (Вердоник 2018).

   Неке опште карактеристике сликовница: Текст треба да буде прилагођен дететовој способности разумевања поруке коју преноси, занимљив, смислен, писан јасним правилним језиком. Илустрације требају бити складних боја и естетски вредне, реалне када појашњавају појмове, а маштовите када обогаћују доживљај. Такође и опрема је важна, сликовница треба да је таквих материјала отпорна на хабање, без оштрих делова картона, јасних довољно великих слова за перципирање и читање. За децу у првим годинама живота важно је да боја буде постојана и неотровна, јер деце тог узраста свет испитују опипом, а сликовнице често „проучавају“ стављајући их у уста. (Стричевић,2006.)

Да се подсетимо простор у вртићу у коме се налазе сликовнице јесте литерарна просторна целина. Литерарна просторна целина је простор нарације, писане речи – књига (бајке, сликовнице, енциклопедије), штампаних материјала (проспекти, симболи, брошуре…), као и простор различитих начина симболичког изражавања и представљања (слова, бројеви, шеме, мапе, графикони, симболи…). Рана писменост се развија у подстицајном језичком окружењу кроз активности у којима различити начини симболичког бележења и писана комуникација имају сврху у самој активности, а не кроз издвојено подучавање деце читању и писању. Ова просторна целина пружа прилике за богаћење речника и коришћење различитих функција језика; језичко стваралаштво; разумевање сврхе и начина употребе различитих система симболичке репрезентације. Слушање и причање прича су основ за развој ране писмености деце. Деци су потребне прилике у којима ће се сусретати са различитим употребама говора, различитим симболичким репрезентацијама и разноврсним искуствима са писаним материјалима (сликовнице, брошуре, постери, шеме, графикони, каталози, проспекти,..). Дељење и стварање прича о стварима које познају подржава осећај припадности деце и промовише вредност искуства и знања које деца уносе у приче. Књиге и приповедање такође пружају велике могућности деци да разумеју и разговарају о емоцијама и прилику да истражују свет. Искуством прича и симбола својих и других култура, проналажењем начина да буду креативна и изражајна кроз вербалну и невербалну комуникацију, деца развијају писменост. ( Водич за уређење простора у дечијем вртићу, Драгана Павловић Бренеселовић, Живка Крњаја, Сандра Бацковић,Београд,  2022.)

Литература:

1. Мр Радомир Марић, (1986.), Методика развоја говора деце, Београд
2. Велички В. (2011.), Развој емпатије код деце, Методолошки приручник за рад са децом, Београд
3. Вердоник М. (2018.), Прво дело са којим се дете сусреће и доживљава, Завод за школство , Београд
4. Драгана Павловић Бренеселовић, Живка Крњаја, Сандра Бацковић (2022.) , Водич за уређење простора у дечијем вртићу, Министарство просвете,науке и технолошког развоја, Београд.

Интернет литература: 1. https://www.predskologija.com/slikovnica-svrha-vrste-i-funkcije/

АНА ХАЏИЋ, ЛОГОПЕД ПУ ЧУКАРИЦА